IZ MIZANUL HIKMETA

MJERA MUDROSTI

IZDAVAČ: FONDACIJA MULLA SADRA, SARAJEVO

20. Imam Hasan ibn Ali  الإمام الحسن بن علي

      1-          Potvrda imameta Imama Hasanaالنّصُّ على إمامته

        1.      Imam Bakir, a.s.: Kada se približila smrt Zapovjedniku vjernika, neka su Božiji blagoslovi na njega, rekao je svome sinu Hasanu: Približi mi se da ti kažem tajnu koju mi je rekao Božiji Poslanik, s.a.v.a., i da ti povjerim ono što je meni povjerio, i to je uradio. (El-Kafi, 1/298/2)

      2-          Hasan je od mene i ja sam od njega  حسن منّي و أنا منه

        2.      Božiji Poslanik, s.a.v.a.: Hasan je od mene i ja sam od njega, Allah voli onoga ko njega voli. Hasan i Husejn su dva unuka od unuka. (El-Bihar, 43/306/66)

        3.      Božiji Poslanik, s.a.v.a.: Moj Bože, ja ga volim, voli ga i Ti, i voli onoga ko njega voli. (Kanzul-ammal, 37640)

      3-          Vrline Imama Hasana فضاءله

        4.      Imam Zejnul-Abidin, a.s.: Hasa ibn Ali ibn Ebi Talib bio je najpobožniji, najveći isposnik i sa najvećim vrlinama u svome vremenu. Kada je išao na hadž išao bi pješke, često čak i bos. Kada bi se spomenula smrt plakao bi. Kada bi se spomenuo kabur plakao bi. Kada bi se spomenulo proživljenje i Sudnji dan plakao bi. Kada bi se spomenuo prolazak preko Sirat ćuprije plakao bi . Kada bi se spomenuo izlazak pred sud Božije pravde toliko bi jecao da bi ostao bez svijesti. Kada bi stao na namaz tresao bi se pred svojim Gospodarem. Kada bi se spomenuo Džennet i Vatra uvijao bi se kao pitom (zmija) i tražio bi od Allaha Džennet i zaštitu i utočište od Vatre. (Emali El-Saduk, 150/8)

        5.      Ahmed ibn El-Muaddib u Funun, i Ibn Mehdi u Nuhzetul-ebsar: Prolazi je Hasan ibn Ali pored grupe siromaha koji su sjedili na zemlji i jeli izmrvljeni hljeb pred sobom. Rekoše mu: O sine kćeri Božijeg Poslanika dođi sa nama da jedeš. Reče: Sjede i reče: Zaista Allah ne voli oholnike i poče jesti sa njima sve dok se nisu svi zasitili. Njegovim blagoslovom na kraju je ostala ista količina hrane. Potom ih je pozvao kod sebe u goste gdje ih je nahranio i obukao. (El-Munakib, Ibn Šahraašuub, 4/23)

        6.      Neki čovjek iz Šama: Kada sam ušao u Medinu vidio sam čovjeka čija me ljepota zasljepi.Upitah: Ko je ovo? Rekoše: Hasan ibn Ali. Reče: Zavidim Aliju na takvom sinu. Otišao sam do njega i pitao ga: Ti si sin Ebi Taliba? On reče: Ja sam njegov unuk. Rekao sam: Neka si proklet ti i tvoj otac, neka si proklet ti i tvoj otac. Reče čovjek iz Šama: On je šutio i ništa mi nije odgovorio. Potom reče: Mislim da si stranac, ako trebaš jahalicu mi ćemo ti je dati, ako si trebao poklon mi ćemo ti ga dati, ako trebaš pomoć mi ćemo te pomoći. Reče čovjek iz Šama: Otišao sam od njega, a niko mi nije bio draži od njega na zemlji. (Muhtaseru Tarih Damešk, 7/26)